Веру у Тита заменили вером у Бога!

       Пре блеферендума у Црној Гори јавно сам понудио на елитном месту у Бјелопавлићима имање и кућу на поклон српској цркви и тим поводом постигао договор са једном високом црквеном личношћу.
         Међутим, некоме је то сметало јер би се наљутио Мило Ђукановић и остали комунистички и неокомунистички тајкуни што црква прима од човека који не живи од Српства него који живи за Српство. Тада ми је постало све јасно: ко с ким и ко кога.
          Чекајући да СПЦ прими поклон потрошио сам неколико година људског стрпљења и онда сам имовину продао и новац поделио бескућницима по Европи.
     Овај случај је био иницијална каписла да завршим документарно дело “КОМЕСАРИ У МАНТИЈАМА” (на српском) – KOMMISSARE IN SOUTANE  (на немачком језику) које ових дана излази из штампе.
     После свега шта сам видео и доживео, одлучио сам да на црквени тас више не стављам као до сада, стоструко више од осталих присутних верника на литургији, већ да свој поштено стечени капитал поклањам онима који ће ми бити захвални, а то је убога сиротиња по овом свету.
      Цркву сам бранио јавно још од 1968. године од атеистичких богобораца, кад многи данашњи црквени нису знали како црква изгледа изнутра, али наишла су зла времена и мораћу опет  Цркву да браним од оних који су њихову дојучерашњу веру у њиховог Тита заменили њиховом лажном вером у Бога!

Једно реаговање на „Веру у Тита заменили вером у Бога!“

  1. Невен Милаковић каже:

    Жртвеник

    Свети оче Јустине, свети Николају,
    Лучоноше Вјере Православне чисте,
    Вријеме се, изгледа, приближило крају,
    Зову Срби у Србију, папу и паписте.

    Залуд сте их училе, мудре, свете главе,
    Да сотона вреба попут зле хијене,
    Они неће спасоносном стазом светог Саве,
    Н`о пакленим безгажђем римске екумене.

    Ако мора тако бити, да се закон стекне,
    Да се џелат мјесту својег злопочинства врати,
    Да ми мајка пред највећим јеретиком клекне,
    Волио бих да ми Господ земни живот скрати.

    Па да будем са дјечицом што се Богу моли,
    Да не преда крв Њихову срамном забораву,
    Да род Њихов раслабљени тартару одоли,
    И вјечито, крви србске, жедном римском лаву.

    Ко ће него жртвовани, пазит жртвенике,
    Пребиловце, Голубњачу и Градишку Стару,
    Јасеновац, подкозарје и стратишта Лике,
    Глину никад догорјелу… крваву Динару.

    Ко да своје нерођено потомство спасава,
    Н`о јагањци незлобиви, на Крсту заклани,
    На томе је Часном Крсту наша Вјера Права,
    Не на крижу ватиканском, Господе сабрани!

    Невен Милаковић Ликота

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s


Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.