www.milatovic.info

Владика Артемије

       Емисија је почела изјавом Еп.Артемија, где каже да се : „са одлуком Синода не слаже, али је прихвата“. Где је такође, позвао оне који га воле и поштују да следе његов пример. Што је многима у овом тренутку немогуће. Јер истина мора да изађе на видело.
       Између осталог у емисији Упитник, Иринеј Буловић се из петних жила напињао и трудио да на сваки могући начин отклони сумњу јавности, да иза ових збивања у ЕРПиКМ стоји Борис Тадић са својим марионетама из врха СПЦ. Никада се раније није видело да великодостојници СПЦ јавно оспоравају мишљење јавности као што је то био случај прексиноћ уживо на РТС1.
       Могли смо прексиноћ да чујемо како Иринеј воли Еп.Артемија. Како се РИГИДНИ Живојин губи у склопу својих реченица, или није могао да запамти оно што му је Иринеј издиктирао пре емисије. А такође смо чули и једну нову лаж, а то је да Оливер Ивановић поштује мантију, и то ни мање ни више него мантију Еп. Артемија, за коју каже да му је била препрека да аргументовано оспорава „политичке“ ставове преосвеђеног епископа рашко-призренског Артемија. Поштовање Оливера Ивановића према мантији је вероватно почело када су се прексиноћ у студију РТС-а камере укључиле, а када су се камере искључиле схватио је да већ дуго времена поштује мантију и решио је да престане са толиким поштовањем мантије, како не би у себи створио навику, а затим и развио зависност поштовања мантије па после морао да иде у Духовно Рехабилитациони Центар на „скидање“ лопатом. О ригидном Ракочевићу и великом поштоваоцу мантије Еп.Артемија не треба много говорити пошто су они прексиноћ, кроз причу о Еп.Артемију, рекли доста о себи.

Комесар у мантији - Иринеј Буловић

       Иринеј Буловић је у низу неистина које је изрекао на РТС1, чији програм иначе гледају и деца, па су и дечица могла да науче од Иринеја, епископа СПЦ да говоре лажи, изречена је и лаж о неопходности увођења Администратора у ЕРПиКМ. Наводно када је Еп. Артемије за Архијерејског заменика поставио Високопреподобног АРХИМАНДРИТА Симеона Виловског, Синод је схватио да нема куд него да мора да реагује и пошаље Атанасија да растури све по епархији, не би ли довео Артемија у ред. Како је ово лепа прича за јавност! Како многотрпељиви Синод, тачније Григорије и Иринеј много воле Еп. Артемија али га је Симеон покварио и окренуо га против Цркве! Наравно, то није било једино решење. Ако већ Синод није хтео да прихвати одлуку Еп. Артемија о постављењу Симеона за Архијерејског заменика, могао је, као што је то и раније НЕЛЕГАЛНО радио да поништи одлуку о постављењу Симеона за Архијерејског заменика. Још нам је у свежем памћњеу се како је Синод поништио одлуке Еп.Артемија, када је казнио непослушне дечанске монахе! Значи постојало је још начина да се превазиђе криза али је ипак одлучено да се криза не превазиђе већ да се ПРОДУБИ.
        Прексиноћ смо могли да видимо да Иринеј ипак прати збивања на територији КиМ, јер он зна да тамо постоји и НАТО војска-КФОР. Такође, он зна и да КФОР чува поједине манастире на КиМ. Али Иринеј није хтео нити је смео да нам објасни због чега је, иако је КФОР већ присутан у манастиру Грачаници, Андреј Сајц, дечански монах, инсистирао код војника КФОР-а да морају да доведу појачање и употребе силу и све да учине како свештеници, монаси и народ који су стајали изван капије манастира не би ушли у манастир Грачаницу и узели благослов од свога духовника. То нам није објаснио ни ригидни Живојин ни многопоштовани мантијаш Ивановић. Нисмо добили објашњење ни због чега је Атансије, са дечанским монасима провалио у просторије епископије?! Због чега је владики Артемију искључена телефонска линија која долази од централе у просторији где су дечанци провалили, променили браву и где увек стражари по један дечански монах?! Због чега владики Артемију није дозвољено да као што је то радио, у својству духовника, обилази манастире и исповеда братију, него братија мора да одлази на исповест код Еп. Артемија у Грачаницу?! На ова и још многа питања која муче српску јавност нико није дао одговро. Али зато Иринеј није пропустио да прозове ФАНАТИЗОВАНЕ, не помињући о којим ФАНАТИЗОВАНИМ структурама се ради. Само је поменуо да су ФАНАТИЗОВАНИ дошли из Рашке. По нашем сазнању Атанасије и Теодосије нису дошли из Рашке, јер они су једино ФАНАТИЗОВАНО што тренутно обитава на КиМ. Атанасије је Хеликоптером српске полиције слетео у Грачаницу (не у манастир), а Теодосије је преко административног прелаза Мердаре стигао у Грачаницу, одмах после Атанасија.
       Свакако, било је занимљиво гледати Иринејеву искреност „до бруталности“ када је прво извређао Симеона и просуо лажи о томе како су угледни Игумани (Стефан из Зочишта је једини који хоће да иде из ЕРПиКМ и то у манастир Сићево у Нишкој епархији) желели да узму канонски отпуст из ЕРПиКМ, због тога што не желе да буду послушни Симеону Виловском, што узгред да поменемо нико и није тражио од њих, а желе да буду послушни владики Артемију. Потом Иринеј као да заборавља да је пре само пар секунди извређао Симеона и оклеветао га, изјављује да нико није крив „док се кривица не докаже укључујући ту и Симеона Виловског“.
       Неколико пута током емисије Упитник прексиноћ, Иринеј је похвалио рад Администратора Атанасија и његово свакодневно вршљање по епархији, предочавајући нам да је то „права пастирска делатност“. Ако су; бука, спрдња, драње, малтретирање, неуравнотежено понашање „права пастирска делатност“, онда би против Иринеја Буловића морао да се покрене канонски поступак , јер проповеда оно што канони најстрожије забрањују.
       Велику наду цела Српска јавност и верни народ има у СА САБОР СПЦ и верујемо да ће се на предстојећем Сабору напокон окончати ова маратонска ноћна мора која је прекрила ЕРПиКМ, те да ће се починиоци гнусних лажи и клевета позвати на одговорности, а праведници оставити на миру да живе.

извор: Инфо служба епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у време заточеништва епископа Артемија

03/03/2010

Истину можете рушити и палити, али она се не може срушити и изгорети - Артемије

          Почетак процеса административне ликвидације рашко-призренског епископа Артемија једногласно је прихваћен још 20. маја 2009. Приликом посете потпредседника САД Џозефа Бајдена Србији (и Косову!) преосвештени владика се, наиме, успротивио најављеној посети манастиру Високи Дечани, и одбио да дâ свој благослов за такву посету. Сматрао је недопуштеним да се дечанска светиња третира америчком базом, попут Бондстила, што је потпредседников гест јасно најављивао. Свети архијерејски сабор СПЦ је, под притиском српске владе „поништио ову одлуку епископа Артемија“, јер је „у супротности са традиционалним хришћанским начелима гостољубља“ српског народа (?). Сабор је том приликом установио (ваљда увидом у „познато србофилство“ америчког потпредседника) да Бајденова посета „представља гест добре воље“.
         Кооперативни шеф српске државе и услужна српска влада изгубили су из вида да су Шиптари од доласка међународних снага мира, 1999, на Косову и Метохији уништили 150 српских православних светиња, а од тога највише на територији коју су контролисали Американци. Јавност је требало убедити да посетом Дечанима (никако спаљеној Богородици Љевишкој или сравњеној цркви у Ђаковици) амерички потпредседник шаље „јасну поруку онима који би да и даље руше или присвајају српске светиње“. То има толико везе са реалношћу колико би имао папин гест, приликом могуће посете Србије, да уз знак поштовања жртава, 700.000 уморених Срба од хрватских усташа 1941-45, оде да се поклони у Раковичком манастиру почившем праведнику патријарху Павлу, уместо јасеновачким мученицима.
 

Борис Тадић и жути владика Теодосије (Шибалић)

        Непосредан повод за окончање административне ликвидације владике Артемија, уследио је одмах после 4. фебруара 2009, односно његовог учешћа на Сабору Срба у Косовској Митровици. Скуп је би посвећен објави антисрпског плана Питера Фејта и Хашима Тачија о „интеграцији северног дела Косова и Метохије“, односно „косовских Срба“ то јест, „успостављање закона и реда“ на сваком делу „територијалног интегритета Косова“. Сви учесници овог скупа одлучно су одбили овај пројекат шефа Међународне цивилине канцеларије (МЦК), Питера Фејта, који у ствари спроводи у дело Ахтисаријев план о независном Косову – макар што га нису прихватили ни Србија нити Савет безбедности УН. Одбијањем Фејтове иницијативе владика се нашао на супротној страни од Атлантског савеза, будући да је генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен дао подршку Питеру Фејту. Тако су сатрапи начелне демократије и првоборци против мира у свету директно одговорни за мешање у поредак српске цркве.
       Према новинским извештајима, Свети архијерејски синод СПЦ се одлучио на психолошки притисак на епископа Артемија, не би ли га приволео да се повуче са трона и у ту сврху, опробаним и саветованим методом, решио да преиспита финансијско пословање епископије и духовно посрнуће у манастирима епископије. Према томе, Синод је решио да на притиске споља – по којима владика Артемије представља реметилачки фактор у „држави Косово“ – одговори отварањем досијеа епископове одговорности.
       Наиме, иза садашњих несугласица тињају синодске размирице са владиком још из 2005. када је епископ рашко-призренски одбио да прихвати „Меморандум о разумевању“ који је потписан између патријарха Павла, представника привремених институција самоуправе на Косову и представника Унмика. Тако су различите процене о гетоизираним Србима на Косову и Метохији крајње поједностављено сведене на сукоб ауторитета (па и одлука да у обновљене цркве Господин др Артемије не поставља свештенике). Владика је, међутим, остао на становишту да светиње не могу да обнављају „они који су их рушили“, па се у истом смислу противио да припадници Косовске полиције чувају српске манастире – јер су баш они, као и међународне снаге, главни кривци за дириговану шиптарску србофобију.
        Одлуком Синода да владику Артемија привремено лиши права управљања епархијом (одређен је администратор до окончања поступка пред Светим архијерејским сабором) – сасвим ће задовољити трипартитну империју: САД – НАТО – ЕУ. За ову алијансу је важно да је епископ рашко-призренски лишен моћи управљања и бриге над својом гетоизираном паством, а никако је ли, или није „ускраћен за епископска права и свештенодејство“ – што Синод истиче доказујући своју наводну независност у одлукама.
        У том кључу списка жеља евроатлантске алијансе налази се одоговор о синодској ужурбаној процедури (уочи Великог поста) и синхронизованој акцији само сат после завршетка седнице Светог синода (13. фебруара): епископској катедри, привремено смештеној у манастиру Грачаница, укинуте су телефонске везе и интернет, а службене и приватне просторије епископа Артемија обијене 13. фебруара, иако је примопредаја докумената заказана за наредни дан, недељу 14. фебруара. Најзад, остаје спорном и одлука Синода да наметне администратора косовско-метохијској епархији, с обзиром да канони предвиђају инсталирање администратора на упражњеним епископијама („удове епархије“).
       Надамо се и очекујемо да, као у тренуцима прозбеног зазивања Светог Духа, оци наше свете цркве (Свети архијерејски сабор) имају снагу да и овом великом искушењу одговоре на исти начин како су одговарали и оци отаца наших, земљом ходећи, а небо додирујући. Није тешко препознати циљ оних који се већ две деценије баве судбином српског православног народа. Произведени случај владике Артемија евроатлантска котерија користи не би ли ослабила позицију новог српског патријарха Г.Г. Иринеја, односно показала преко синодалних одлука, колико је вредан патријархов завет изречен на устоличењу, 23. јануара 2010. у београдској Саборној цркви („А ми ако заборавимо Косово, заборавиће и нас Косово“).
       Штавише, нема никакве тајне у антисрпским намерама новог европског и новог америчког поретка: после сатанизације, бомбардовања, стављања под надзор и разупирања свих институција српског национа – треба извршити територијално сакаћење српске државе. Тој казни примерити епископије СПЦ јер су традиционалне епископалне границе и националне границе српске државе.
       Понижавање владике Артемија је увод у поништавање Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске. Коначно, уз помоћ политичког хришћанства, белосветски политички мафијаши, банкократе и припадници расистичке и секташке културе – очекују да се на овом таласу догоди и раскол у СПЦ, догоди у ствари бесповратни суноврат српског народа.
        За потписнике овог отвореног писма, коначно, остаје тајна зашто се Синод приклонио тоталитаристичком диктату трипартитне империје. Ако СПЦ није имала снаге да се одупре комунистичком терору, од кога је жестоко страдала и донела одлуку „које до тада није било у историји СПЦ“ односно разрешила епископа Дионисија (Миливојевића) дужности епархијског архијереја (1963) – сада, у демократској Србији, СПЦ није имала разлога да се, несумњиво, повинује притиску америчког и европског политичког хришћанства. Поступак против рашко-призренског и косовско-метохијског епископа Артемија, само сведочи да СПЦ овим чином лоше представља свој народ управо у Америци, „земљи богате материјалне културе са израженим секуларизмом протестантске верске оријентације“.
       У душама српског народа, ако о њима ико брине, догодио се најболнији крик и, на вредносном плану, тренутак спознаје најнижег пастирско-интелектуалног нивоа представника Мајке Цркве. Чланови Синода су својим поступком, у времену потпуног растакања српског национа, заборавили да они нису само потомци страдалне светосавске и светолазаревске Цркве већ да се морају владати и као достојанствени преци припадника Српске Цркве.

У Београду, о празнику Сретења Господњег

Предраг Р. Драгић Кијук, књижевник
Милорад Ђурић, књижевник
Проф. др Вера Бојић, професор Универзитета
Проф. др Србољуб Живановић, директор Европског института за проучавање древних Словена у Лондону
Љубица Милетић, књижевница
Ангелина Марковић, правник
Тиодор Росић, проф Универзитета и књижевник
Душко М. Петровић, књижевник
Владимир Димитријевић, књижевник
Проф. др Љубомир Протић
Др Марко С. Марковић, теолог и књижевник

Залуд сте их училе, мудре, свете главе,
Да сотона вреба попут зле хијене,
Они неће спасоносном стазом светог Саве,
Н`о пакленим безгажђем римске екумене.

Ако мора тако бити, да се закон стекне,
Да се џелат мјесту својег злопочинства врати,
Да ми мајка пред највећим јеретиком клекне,
Волио бих да ми Господ земни живот скрати.

Па да будем са дјечицом што се Богу моли,
Да не преда крв Њихову срамном забораву,
Да род Њихов раслабљени тартару одоли,
И вјечито, крви србске, жедном римском лаву.

Ко ће него жртвовани, пазит жртвенике,
Пребиловце, Голубњачу и Градишку Стару,
Јасеновац, подкозарје и стратишта Лике,
Глину никад догорјелу… крваву Динару.

Ко да своје нерођено потомство спасава,
Н`о јагањци незлобиви, на Крсту заклани,
На томе је Часном Крсту наша Вјера Права,
Не на крижу ватиканском, Господе сабрани!

Зликовац Ејуп Ганић

      Бивши члан председништва БиХ Ејуп Ганић ухапшен је данас у Лондону, сазнаје РТС. Ганић је ухапшен по потерници МУП-а Србије која га терети за учешће у злочину у Добровољачкој улици у Сарајеву.
       МУП Србије расписао је почетком 2009. године, по налогу истражног судије, потернице за 19 особа из БиХ, међу којима су ратни чланови Председништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљуић, због напада на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, маја 1992. године.
       Припадници Армије БиХ и Специјалне јединице МУП-а БиХ напали су 3. маја у Добровољачкој улици колону Југословенске народне армије (ЈНА) која се повлачила из Сарајева према касарни у Лукавици.
       У нападу је убијено и рањено више официра и војника ЈНА. Дан раније, припадници такозваних Зелених беретки напали су и Дом ЈНА у Сарајеву, где се у тренутку напада налазило десет припадника федералне војске.
       С обзиром на добро познате двоструке стандарде међународне заједнице, питање је тренутка када ће зликовац Ејуп Ганић бити пуштен, а онда ће српске власти без части да лију крокодилске сузе.

Копију овог писма достављамо:
1. Од нас непризнатом, администратору Епархије рашко-призренске, бившем епископу захумско-херцеговачком г. Атанасију.
2. Нашем настојатељу, Протосинђелу Николају, с позивом да нам се придружи у посту и молитви.